Značaj visokih doza vitamina C u onkologiji

 Čudesno  dejstvo velikih doza vitamina C na organizam kod mnogih oboljenja prema pisanim dokumentima ispitivana su još u XVI veku. Od tada pa do druge polovine XX. veka. , tačnije sve do kraja sedamdesetih godina visoke doze ovog vitamina smatrane su od velikog dela stručne javnosti kontroverznim.

 Vitamin C je hidrosolubilni vitamin koji je značajan učesnik mnogih metaboličkih procesa jer je kofaktor u brojnim enzimskim reakcijama kao sto su npr. biosinteza kolagena, karnitina, neuropeptida,  i jedan od najznačajnijih antioksidanasa odnosno boraca protiv štetnih slobodnih radikala, utiče  i na gensku ekspresiju itd. Vitamin C se kod mnogih sisara stvara u organizmu (takozvani endogeni vitamin C ) ali ne i kod ljudi, pa se mora dodatno unositi.Kako rekosmo vitamin C je vitamin koji je hidrosolubilan, tj. rastvara se u vodi i za nekih 2 sata se vec izluči iz organizma pa neverne Tome zbog toga ponekad i danas kada ima i naučnih dokaza za to ne veruju u bilo kakvo dejstvo visokih doza vitamina C već se drže konvencionalnih doza. Upravo zbog prethodno pomenutog, potrebne su visoke doze da deluju za ta dva sata. Osim toga, ne treba mešati per os uzimanje vitamina C (u obliku tableta, izuzetak je liposomalni oblik) i intravensku primenu visokih doza. Naučna istrazivanja koja se smatraju najrelevantnijim na ovu temu su od 50tih godina prošlog veka pa do današnjih dana, ukazuju da je uticaj baš tih visokih doza vitamina C samostalno i uz konvencionalnu hemioterapiju zaslužno za  smanjenje ili nestanak tumora , za  usporen rast , smanjenu verovatnoću recidiva kao i smanjenje nuspojava hemioterapije zahvaljujući raznim mehanizmima koje su uspeli da opisu i dokažu kako in vitro, tako i in vivo i na dobrovoljcima, a kasnije i u kliničkoj praksi.

Visoke doze vitamina C

Naime, vitamin C u visokim dozama utiče mnogo intenzivnije na metaboličke procese u tumoru, utiče na DNK maligne ćelije, povećava količinu reaktivnog kiseonika u malignoj ćeliji koji ona nikako ne voli,  a sve u pravcu njene konačne apoptoze tj. ćelijske smrti. Neki naučnici kažu da je još važnije to da u borbi protiv tumora visoke doze vitamina C stimulušu proizvodnju imunih ćelija i intenzivno ih aktiviraju.

 Hemičar, dvostruki Nobelovac Linus Pauling je takodje bio veliki pobornik visokih doza vitamina C . U SAD  na Oregon State University postoji Linus Pauling Institut koji se bavi upravo dejstvom raznih mikronutritijenata na razna oboljenja. Njihovi naučnici tvrde da vit. C, a naročito visoke doze utiču na povoljan ishod lečenja mnogih oboljenja od gripa, preko astme, hipertenzije, brojnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja, dijabetesa, Alchajmerove bolesti…pa do najšireg spektra karcinoma, pri čemu navode za sva stanja visoke doze vitamina C koje bi mogle da pomognu se naravno razlikuju od pacijenta do pacijenta.

Postoje razne šeme davanja visokih doza vitamina C, a jedna od najpominjanijih je ili kontinuirano davanje nekoliko dana ili u proseku 100 gr vitamina (što je 200 ampula  vit. C  od po 500 mg u ampuli)  2 puta sedmično u roku od 7 do 8 meseci.

 Kako god, u našoj kliničkoj praksi te visoke doze smo prilagodili našim pacijentima i neko prosto ne može u toku 2 h da primi više od 20 amp. tj. 10 gr , a neki pacijenti mogu da prime mnogo, mnogo veće doze, što sve zavisi od pacijenta. Mnogi pominju stvaranje bubrežnih oksalatnih kamenaca ali sa adekvatnim unosom vode per os (pijenje) ili preko infuzija i  administriranja adekvatne količine alkalnih supstanci (sto je često nepotrebno a nekada i kontraproduktivno) svi eventualni problemi se mogu preduprediti. Naravno, uvek uzimamo u obzir stanje bubrega pacijenta, koagulabilnost krvi, elektrolite, lekove koje uzima i koji bi mogli da se ukrste sa davanjem vit C. Naša praksa je pokazala da su visoke doze vitamina C sa terapijama oksigenizacije organizma i laserskom terapijom krvi  pomogle mnogim pacijentima posebno pacijentima posle i za vreme hemioterapije.

Zaključak: Visoke doze vitamina C , DA , pre svega venska administracija,oprez na stanje organizma, laboratoriju i komorbiditete i terapiju kao i količinu vode koju pacijent konzumira.

Mr sci med dr Sunčica Lepojević Vujošević

Literatura:

-Soo Jung Lee et al. Effect of High –dose Vitamin C Combinated With Anti-cancer Treatment on Breast Camcer Cells, Anticancer Res. 2019.

-Luis Cantley , Intravenous High-Dose Vitamin C in Cancer Therapy, 2020. National Cancer Institute

-Levin M, Psdayatty SJ, Vitamin C. Modern nutrition in Health and Disease, 11th ed. Baltimor , MD: Lippincott Williams &Wilkins, 2014:416-426

-England S., Seifter S. The biochemical functions of ascorbic acid. Ann Rev Nutr. 1986;365-406

-CamarenaV, Wang G. The epigenetic role of vitamin C n health and disease. Cell Mol Life  Sci. 2016.;73 (8):1645-1658.

-VitaminC, Jane Higdon, Ph.d, 2000, Linus Pauling Institute

Ozonizacija

Ozon je jedan od najvažnijih gasova  u stratosferi. Poseduje ulogu  u filtriranju ultravioletnog zračenja, pre svega talasne dužine  od 260-280 nm. Time ispoljava protektivna svojstva na sva živa bića uz istovremenu apsorpciju infracrvenog zračenja sa površine Zemlje.

Ozon je visoko reaktivni hemijski element koji konstantno nastaje u vidu bezbojnog gasa na visini od 20-50 km iznad površine zemlje.

Medicinski ozon, za razliku od ozona u zagađenom vazduhu, ne dovodi do formiranja toksičnih oksida koji mogu oštetiti respiratorni epitel.

Naime, dokazano je da je ozon znatno potentniji oksidant u odnosu na kiseonik. 

Ozon predstavlja alotropni oblik kiseonika. Kiseonik postoji u 3 osnovne forme:

1.    Monoatomski kiseonik (O) – visoko reaktivna i nestabilna forma uz dve kovalentne veze

2.    Diatomski kiseonik (O-O) – najčešća i stabilna forma, ne poseduje slobodne veze

3.    Ozon (O3) – molekul koji nastaju od 3 atoma kiseonika i poseduje slobodnu vezu koja uslovljava njegovu visoku reaktivnost. 

Primena ozona u medicinske svrhe dokazana je u lečenju hirurških stanja i postoperativnih komplikacija, ginekologiji i akušerstvu, dermatologiji, stomatologiji, infektivnim kao i veneričnim oboljenjima. Najznačajniji efekti ozona su oksidativni, dezinfekcioni i baktericidni.

U zavisnosti od terapeutske koncentracije ozon poseduje imunomodulativna, antiinflamatorna, baktericidna, virucidna, fungicidna i analgetička svojstva na ljudski organizam.

Primena ozona  u terapeutske svrhe

U zavisnosti od primenjene koncentracije i načina aplikacije, ozon poseduje sledeća svojstva:

1.    Baktericidna, fungicidna i virucidna svojstva

Tokom spoljašnje primene ozona u gasnom obliku ili u ozoniziranom rastvoru preporučuje se aplikacija veće koncentracije ozona koja uslovljava nastanak direktnog oksidativnog efekta na membranu mikroorganizma (bakterija, virusa, gljivica i protozoa). Najosetljivije na ovako primenjenu ozonizaciju jesu Gram pozitivne bakterije i virusi sa omotačem budući da poseduju lipidni dvosloj visoko senzitivan na ozon. Indirektni mehanizam uništavanja mikroorganizama podrazumeva aktivaciju nespecifičnog imunskog sistema, pre svega fagocitnih faktora, stimulaciju produkcije citokina, interferona, interleukin tumorskog nekrotičnog faktora. Primena ozonizacije aktivira i ćelijski i humoralni imunitet. Kod nekih virusa, može nastati parcijalna oksidacija njegovih receptora što inhibira njihovo vezivanje za ćelije domaćina. 

2.    Antiinflamatorni efekat ozonizacije  nastaje usled oksidacje jedinjenja sa dvovalentnom vezom, najčešće arahidonske kiseline I njenih produkata – prostaglandina najčešće. Derivati arahidonske kiseline uključeni su u mnogobrojne inflamatorne procese u ljudskom organizmu. Lokalni efekat ozonizacije karakteriše se regulacijom metaboličkih procesa u samom oštećenom tkivu i regulisanjem pH.  Primena ozonizacije kod bronhijalne astme definisana je parcijalnom oksidacijom dvostrukih veza u prisustvu leukotrijena. 

3.    Analgetički efekat ozonizacije nastaje usled oksidacije produkata albuminolize, pre svega tzv. algopeptida. Algopeptidi ispoljavaju svoje dejstvo na nervnim završecima u oštećenom tkivu I kontrolišu reakciju na bol. Nadalje, ozonizacija smanjuje nivo toksičnih supstanci koje nastaju tokom lipidne peroksidacije na ćelijskim membranama, te smanjuju intenzitet bola. 

4.    Detoksikacioni efekat ozonizacije ispoljava se regulisanjem metaboličkih procesa u tkivu jetre i bubrega. Tada nastaje neutralisanje i eliminacija toksičnih metabolita putem jetre I bubrega. 

5.    Aktivacija biohemijskih procesa zavisnih od oksigenacije. Ozon, čak I u najnižim koncentracijama, izaziva povećanje slobodnog kiseonika u krvi uz stimulaciju enzimskih komponenti koje katalizuju aerobnu oksidaciju ugljenihhidrata, lipida i proteina uz nastanak visoko energetskih jedinjenja kao što je ATP. U mitohondrijama pogotovo, dešava se aktivacija H-ATP-aze koja učestvuje u respiratornom lancu enzimskih reakcija te formiranje ATP-a.

6.    Regulacija pro- i anti- inflamatornog sistema predstavlja jedan od najvažnijih efekata ozonizacije na nivou ćelijskih membrana. Tokom ozonizacije nastaje kompenzatorni odgovor sa povećanjem aktivnosti enzima kao što su superoksiddizmutaza (SOD), katalaza  I glutationperoksidaza. Usled poremećaja u aerobnom metabolizmu dolazi do nakupljanja NADH2 i NADPH2 koji kao donori protona učestvuju u regeneraciji oksidisanih komponenti ne-enzimskog oksidativnog sistema (glutation, vitamin E, vitamin C itd.). istovremena primena egzogenih antioksidanata tokom ozonizacije se preporučuje kako bi se povećala efikasnost same terapije.

7.    Hemostatski efekat ozonizacije u direktnoj je vezi sa terapeutskom koncentracijom primenjenog ozona. Tokom spoljašnje ozonizacije, hiperkoagubilan efekat nastaje pri primeni većih doza ozona. Tokom parenteralne ozonizacije čak I niže koncentracije ozona dovode do trombocitnog i koagulacionog statusa i povećanja fibrinolitičke aktivnosti.

8.    Imunomodulirajući efekat ozonizacije zasniva se na interakciji  lipidnih komponenti ćelijske membrane i u direktnoj je vezi sa primenjenom dozom. Niske koncentracije ozona stimulišu nakupljanje ozonida na membrane fagocitnih ćelija – monocita  i makrofaga. Ozonidi stimulišu sintezu mnogobrojnih citokina koji predstavljaju biološki aktivne peptide i dalje aktiviraju odbrambeni sistem domaćina – regulaciju telesne temperature, nastanak reaktanata akutne faze u parenhimu jetre, aktivaciju humoralnog i ćelijskog imuniteta. Imunomodulirajući efekat ozonizacije od velike je terapeutske koristi u kontrolisanju sekundarnih imunodeficijencija. 

9.  Regulacija nuspojava hemioterapije Najnovija istraživanja pokazuju  i sugerišu  upotrebu oksigenizacije posebno kod terapija nuspojava hemioterapije i zračne terapije kao i pacijenata u remisiji u preventnivne svrhe za smanjivanje mogućnosti relapsa bolesti. Postoje podaci koji dokazuju da ovaj tretman može imati direktne pogodnosti kod različitih tipova raka (tj. anti-kancer efekat), ima efekte na imuni sistem (tj. modulaciju citokina), metabolički efekti (npr. Poboljšane antioksidativne odbrane), zaštitni efekti na tkivima, a takođe mogu pomoći jer smanjuju agresivnost tumorske ćelije pomažući da se obnove niska kiseonička okruženja (tj. hipoksija tumora). 

Primena većih doza ozona može uticati na lipidnu peroksidaciju čime se neutrališu njeni toksični produkti koji su odgovorni za poremećeni imunski odgovor kod oboljenja kao što su reumatoidni artritis, sistemska skleroza i sklerodermija. 

Kontraindikacije za ozonizaciju

1. Poremećaji koagulacije

2. Krvarenje iz parenhimatoznih organa

3. Trombocitopenija

4. Alergija na ozon

5. Krvarenje ili apoplektički šok

6. Intolerancija ozona

*Ozon u niskim koncentracijama izaziva blagi hipokoagulacioni efekat, te upotreba svih lekova koji snižavaju koagulacioni status (aspirin, antikoagulansi idt.) se prekidaju tokom terapije ozonom.  Kod žena je kontraindikovana ozonizacije tokom menstrualnog perioda. 

Načini primene ozonizacije

Spoljašnja ozonizacija

  • Primena  ozoniziranih antiseptičkih rastvora
  • Primena ozoniziranih ulja 
  • Gasne plastične kese pod niskim pritiskom

Parenteralna aplikacija

  • Major i minor autohemoterapija
  • Ekstrakorporalna plazma i tretman limfne mreže
  • Potkožna injekcija ozona na regijama biološki aktivnih tačaka
  • Paravertebralna intramuskularna injekcija
  • Intravenska infuzija ozoniziranim fiziološkim rastvorom

Enteralna ozonizacijaAplikacija ozonizirane vode per os

Intestinalna irigacija ozoniziranom destilovanom vodom

Rektalna insuflacija kombinacijom ozona i kiseonika

Pri primeni 5 – 40 mcg ozona na 1 litar krvi minimiziraju se oksidativni efekti, a povećavaju metabolički efekti ozona.  Od ogromnog značaja je primena adekvatne koncentracije ozona kako bi se delovalo u opsegu antioksidativnih enzima.

Ozonizacija vode
Ozonizacija vode

OZONIZIRANA DESTILOVANA VODA

Ozonizirana voda u kombinaciji se ozonom i kiseonikom izvodi se u staklenim sudovima u koncentraciji 5 mg/l (O3/O2). Trajanje same procedure u direktnoj je zavisnosti od količine vode koja se ozonira (3 litre – 30 min, 5 litara – 46 min, 10 litara – 60 minuta itd). 

Ozonizirana voda primenjuje se u hirurškim stanjima i ginekologiji tokom lavaže i irigacije. U gastroenterologiji administracija ovakve vode putem usne duplje primenjuje se u tretmanu patoloških stanja kao što su ezofagitis, gastritis i ulkusi. Kod kolitisa primenjuje se klistir ozoniziranom vodom.

Ozonizacija ulja

OZONIZIRANA BILJNA ULJA

Dezinfekciona svojstva ozona dokazana su u kombinaciji sa biljnim uljima. Ozonizirano biljno ulje poseduje antiseptička svojstva čija je aktivnost višestruko jača od ozoniziranog fiziološkog rastvora. Može se primenjivati u vidu peroralne upotrebe ili topikalne aplikacije. Najčešće se u ovu svrhu koriste rafinisana biljna ulja kao što su suncokretovo, maslinovo, kukurozno itd…).

U medicinske svrhe, primenjuju se sledeće koncentracije ozonizovanog ulja:

  • za oralnu administraciju 100 ml ulje ozonira se u trajanju od 10 minuta sa koncentracijom ozona od 20 mg/l (03/02), 5 minuta – koncentracija ozona 40 mg/l (O3/O2)
  • Za eksternu aplikaciju koristi se 100 ml ulja koje se ozonira 15 minuta sa koncentracijom ozona od 10 mg/l (O3/O2)
  • Kod mikoza za eksternu aplikaciju primenjuje se 100 ml ulja koje se ozonira 15 minuta sa koncentracijom ozona od 24 mg/l (O3/O2) – 8 minuta – koncentracija ozona od 50 mg/l (O3/O2)

Ozonizirano ulje čuva se u tamnoj staklenoj posudi. Upotrebljivo je do 4 meseca na sobnoj temperaturi, a  ako se čuva  u frižideru čak i do 2 godine.

Kod peroralne primene ozoniziranog ulja, preporučuje se čajna kašika 20-30 minuta pre obroka 2-4 puta na dan, te se postepeno povećava  na jednu supenu kašiku 2-4 puta na dan.

OZONIZIRANI FIZIOLOŠKI RASTVOR ZA INTRAVENSKU PRIMENU

Ozonizirani fiziološki rastvor primenjuju se  u različitim koncentracijama koje variraju od 400-100000 mcg/l kombinovanog ozona/kiseonika.

U cilju postizanja metaboličkog efekta primenjuje se metoda istovremene saturacije i intravenske infuzije fiziološkog rastvora. Koncentracija ozona izračunava se  kao 40 mcg na kg telesne mase, npr. Kod osobe od 80 kg koncentracija ozona  40 x80= 3200 mcg na generatoru ozona.

Na primer, ozon/kiseonik mešavina provlači se kroz bocu od 200 ml u trajanju od 10 minuta te se rastvor intravenski infundira 15-30 minuta.

PRIMENA MEŠAVINE OZON/KISEONIK U GASNU SREDINU

Ovim metodom omogućava se analgetski, antiinflamatorni i imunomodulatorni efekat. 

Supkutana i intrakutana injekcija u bolno područje i odgovarajuće akupunkturne tačke: 1 mol na svakoj određenoj tački, za mikroinjekcije fokalnih lezija 5-10 ml sa koncentracijom ozona od 10mg/l. Kod periartikularne mikroinjekcije primenjuje se 1-3 ml u koncentraciji od 10-15 mg/l. 

Intramuskularna injekcija od 10-20 ml, u koncentraciji od 10-15 mg/l. 

Intraartikularna injekcija u koncentraciji od 15 mg/l  :

  • 1-1.5 ml za manje zglobove
  • 5-7 ml za srednje zglobove
  • 20 ml za veće zglobove. 

REKTALNA INSUFLACIJA

Primenom Janet šprica ili uz pomoć specijalnih poli-hlor-vinil tubusa dok je pacijent u položaju na levom boku savijenih kolena.

Purgativna klizma/čišćenje  izvodi se 2 sata pre same procedure.

Rektalna insuflacija sprovodi se u koncentraciji ozon/kiseonik u mešavini od 60 mg/l, varirajućeg volumena od 150 ml- 1000 ml, u zavisnosti od patološkog stanja, njegovog trajanja i stadijuma. Kod novorođene dece, primenjuje se 20-50 ml, kod dece 50-100 ml (H.Dorstewitz, 1990).

Intestinalna insuflacija može se administrirati u cilju antiinflamatornog i dezinfekcionog efekta kako bi se restituisala normalna fiziološka flora. Može se primenjivati kao alternativa major autotransfuziji budući da se mešavina ozona i kiseonika momentalno resorbuje i proizvodi opšti metabolički efekat. 

Neophodna doza za postizanje metaboličkog efekta jeste 75 mcg na 1 kg telesne mase, npr.  Kod pacijenta od 80 kg sledi  75×80=6000 mcg. Početna doza je polovina izračunate uz minimalnu količinu mešavine ozona i kiseonika od 150-200 ml.

VAGINALNA INSUFLACIJA OZON/KISEONIK MIKSTUROM

Vaginalna insuflacija vrši se primenom ozona u koncentraciji od 2-2.5 mg/l u mešavini ozon/kiseonik i protok gasa od 0.5-1 l/min u trajanju od 5-10 min. Vakuum sukcija je neophodna kako bi se sprečio inhalacioni efekat na pacijenta i lekara (Гречканев Г.О. С соабт. 2000)

MINOR OZONIZACIJA

Od najvećeg je terapeutskog značaja kod individua sa imunim deficijencijama. Uzeta venska krv pacijenta (5-10 ml) u špric od 20 ml uz 10-15 ml mešavine ozona i kiseonika, koncentracije ozona od 10-40 mg/l te administrirati intramuskularno.

MAJOR OZONIZACIJA

U specijalnim ozon otpornim kesama  sa antikoagulantom uz instilaciju 50-150 ml venske krvi pacijenta. Potom se ista krv meša sa ozonoom i kiseonikom, gde koncentracija ozona ne prelazi 40 mg/l- jer veće koncentracije mogu dovesti do hemolize. Potom se ozonizirana krv intravenskim putem readministrira pacijentu.

Doza ozona od 6-10 mg izaziva imuno-supresivni efekat te se primenjuje kod aktivne forme reumatizma i reumatskog artritisa.

Kod ateroskleroze, kontaminiranih hirurških procedura i hroničnih stanja neophodna doza je 1-3 mg, ređe 4 mg.

Kod infektivnog hepatitisa i herpetičnog hepatitisa, doza ozona od 8-9 mg primenjuje se u akutnom stadijumu, te se postepeno smanjuje  na 2-8 mg radi prevencije egzacerbacije.

OZON AERISANE PLASTIČNO PAKOVANJE

Kod trofičkih ulcera, purulentnih rana, bolnih ožiljaka, opekotina, postiradijacionog ožiljka ili supkutanih tumora.

Pre intervencije oboleli ekstremitet se natoopi vodom ili fiziološkim rastvorom te plasira u hermetičko pakovanje. Potom se dodaje gasna mešavina ozona i kiseonika pod povećanim pritiskom. Aeracija traje oko 15-20 min.

Kod pacijenata sa vaskularnim oboljenjima i neoštećene kože koncentracija ozon/kiseonik mešavine  je 6-8 ml/l.

Za više informacija obratite se dr Mariji Petković

Gljivica kandida

Postoji mnogo vrsta kvasnih gljivica koje žive u našem probavnom traktu i kod žena u materici, koje se pod određenim okolnostima (kao npr. kod bakterijske neravnoteže nakon upotrebe antibiotika) mogu pretvoriti u agresivni oblik i dovesti do mnogih zdravstvenih problema. Moderni stil života, brza hrana, preterani unos šećera i belog brašna, stres, rutinsko prepisivanje antibiotika, antibebi pilule itd. mogu dovesti do infekcije patogenim oblicima gljivica koje uzrokuju mnoge hronične poremećaje u telu. Najčešće dolazi do infekcije gljivicom Candida albicans koja napada kožu, nokte, oralnu, vaginalnu, urinarnu i analnu sluznicu, a može napasti i bronhije i pluća. Po poslednjim istraživanjima SZO preko 70% svetske populacije ima povišenu kandidu u svom telu. Continue reading “Gljivica kandida”

Horowitz Lyme upitnik

Horowitz Lyme upitnik

Ako sumnjate u lajmsku bolest, ​​prvi korak je da popunite upitnik Horovitz Lime-MSIDS. Ovo će vam pomoći da prepoznate mnoge simptome povezane sa Lajmskom bolesti i njihovu težinu. Ukoliko se po popunjavanju upitnika skor koji dobijete poklopi sa skorom vezanim za lajmsku bolest, molimo Vas posetite svog doktora i pokažite mu upitnik sa simptomatikom, da biste potvrdili svoju Continue reading “Horowitz Lyme upitnik”

Ishrana kod metaboličke terapije

Ishrana kod metaboličke terapije

Večito pitanje onkoloških bolesnika kako se hraniti.

Ono što morate znati to je da se tumorska hrani isključivo glukozom koju unosimo ugljenim hidratima. Sve više se u svetu primenjuje LCHF način ishrane što je u stvari ketogena dijeta. Kako deluje ketongena dijeta kod tumora pročitajte ovde…

Šta jesti a šta ne pročitajte. Continue reading “Ishrana kod metaboličke terapije”