• Lajmska Bolest

    Lajmska Bolest

    Lajmska Bolest

    Lajmska bolest je zoonoza koja se sa obolelih životinja (divlje, domaće i glodari) prenosi krpeljima iz roda ixiodes kada zaraženi krpelj ubode čoveka. Na mestu uboda izlučuje pljuvačku u kojoj se nalazi bakterija Borrelia Burgdorferi, koja je uzročnik lajmske bolesti. Borelija je veoma invanzivna i vrlo brzo se širi kroz međućelijski prostor, brzo ulazi u krvne i limfne sudove i tako se brzo širi u sve organe, najčešće u kožu, nervni sistem, zglobove, srce , oči…

    Na mestu uboda može a i ne mora da se vidi lokalno crvenilo. Nakon tri do trideset dana od ujeda na mestu ujeda ili na drugim delovima tela može da se pojavi eritem (crvenilo koje u sredini izbledi) takozvani migratorni eritem koji ne svrbi i ne boli. Može da se pojavi povećana temperatura uvećanje limfnih žlezda, bolovi u mišićima, zglobovim i glavobolje.

    Kod ne prepoznatih i ne lečenih slučajjeva infekcija se brzo širi na druge organe, pa može da se javi poremećaj rada srca, oslabljen tonus mišića lica jednostrano ili obostrano, glavobolja, ukočenost vrata kao kod meningitisa.

    Kod 60% ne lečenih nakon par meseci javlja se šetajući artris (upala zglobova) uz otoke naročito u kolenu.

    Mesecima i godinama nakon infekcije mogu nastati neurološki simptomi kao što je šetajući bol i ukočenost u ekstremitetima, problemi sa pamćenjem i problemi sa očima, može doći do zapaljenja moždanih ovojnica i mozga. Nekada se smatralo da je to bezazlena bolest, danas se zna da je to veoma ozbiljna bolest uzimajući u obzir posledice do kojih može da dovede ne prepoznata i ne lečena bolest. Na nju moramo uvek misliti kada imamo oboljenje više organa npr nervni sistem, zglobovi, strukture oka i sl.

    Borrelia Burgdorferi je veoma mudra bakterija i često menja oblik iz spiralnog u okrugla tela i takozvane oblike bezćelijskog zida na koje antibiotici ne deluju uz to se vešto skriva u organima, mišićima, vezivnom tkivu gde je zaštićena od antibiotika kao i od imunog sistema i posle izvesnog vremena se reaktivira i ispoljava nove znake bolesti. Kod tih slučajeva pokzalo se da upotreba frekventne terapije daje bolje rezultate od antibiotika jer frekventni talsi dopiru tamo gde antibiotik ne može. Lajmska bolest je veliki imitator te u hroničnoj formi veoma podseća na MS, na Parkinson i Alchajmera i Lupus i sl. Zato je neophodno da se što ranije otpočne terapija koja treba da je energična i dovoljno dugotrajna zavisno od simptoma u trajanu od 15 do 30 dana, u terapiji se daje polusintetski penicilin (amoksicilin), makrolidi (eritromicin), tetraciklini (dovicin) i cefalosporini (ceftriaxon).

    Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka o ujedu krpelja, pregledom pacijenta i vađenjem krpelja u celosti. Često ujed krpelja prođe neopaženo. Dijagnoza se potvrđuje laboratorijskim testovima ELISA test imunofluoroscencije to je određivanje prisustva IgG i IgM antitela koja se stvaraju u organizmu zaraženog kao odgorov na prisustvo uzročnika. Ova antitela se javljaju u ranoj fazi još pri pojavi eritema migrans. Na samom početku neposredno posle ujeda krpelja testovi su uglavnom negativni zbog nešto kasnijeg imunog odgovora dok se ne stvore antitela. U slučaju primene antibiotika u ranoj fazi bolesti antitela ostaju pozitivna još najmanje godinu dana nakon sprovedene terapije. Nažalost iskustva su pokazala da su laboratorijski testovi često ne pouzdani, stoga se savetuje da se popuni Richard I. Horowitz upitnik i na osnovu tih anamnestičkih podataka proceni mogućnost zaraze i shodno tome sa tim nalazima treba se obratiti svom lekaru za dalju evaulaciju SKINITE OVDE Richard I. Horowitz UPITNIK I POPUNITE GA

    Ne lečeni pacijenti sa artritisom imaju jak imunološki odgovor sa dominacijom IgG. Nakon lečenja dolazi do postepenog pada IgG, mada u nekim slučajevima može ostati pozitivan godinama nakon terapije, te pracenje titra antitela nije pouzdan pokazatelj uspešnosti terapije.

    Wsetern blott test je osetljiviji i specifičniji test u prvoj god od infekcije. Reaktivacija virusa može dovesti do povećanja titra antitela. 70% imaju antitela koja se detektuju ovim testom.

    PCR test dokazuje prisustvo DNK uzročnika. Osetljiviji je u ranoj fazi, pre upotrebe antibiotika.

    Ne postoji ni jedan pouzdan test koji može potvrditi ili negirati infekciju.

    Eliza testovi mogu biti lažno pozitivni kod ukrštene reakcije sa antitelima nastalim kod infektivne mononukleoze, sifilisom….

    Odredjivanje antitela je samo podrška u dijagnozi , jer su serološke reakcije ne pouzdane.

    Za sve dodatne informacije obratite nam se.

     

    Dr Ljiljana Vasić

    Leave a reply →

Leave a reply

Cancel reply

Photostream