Oksigenizacija kod detoksikacije

Ozon Autotransfuzija

Ozon je jednostavno energetski i reaktivni oblik kiseonika, alotropska modifikacija kiseonika O3 sa vremenom raspada od nekoliko sekundi do par minutaa zavisno od temperature i pritiska. Njegovo ime je grčkog porekla što znači “mirisati” jer se oseća karakteristični miris ovog bezbojnog gasa, svi ga prepoznajemo posle letnjih olija sa grmljavinom . Od otkrića 1840. godine, milioni tretmana terapijom ozonom je obavljeno širom sveta. Evropske zemlje, zajedno sa Rusijom i Kubom, već nekoliko decenija su pioniri u ovoj terapiji.
Postoji negativna pomisao na reč “ozon” jer se odnosi na ozonski omotač na nebu (koji je naš zašttnik od zračenja) i kao potencijalna opasnost za pluća ako se udiše u velikim količinama. Ljudi ne shvataju da je ozon pokazatelj zagađenja, a ne uzrok.

Dok je ozon glavni fokus industrijskog tretmana, medicinski se uvek nalazi uz višu količinu čistog kiseonika u rasponu od 95-99% kiseonika i do 1-5% čistog ozonskog gasa. Shodno tome, većina veruje da bi ovaj tretmanski pristup trebalo bolje nazvati kao “oksigenizacija ozonom”.

Medicinska upotreba oksigenizacije ozonom je u velikom usponu kod terapija onkoloških bolesti u svetu, kao i u tretmanu drugih bolesti i zdravstvenih stanja. Najnovija istraživanja pokazuju  i sugerišu  upotrebu oksigenizacije posebno kod terapija nuspojava hemioterapije i zračne terapije kao i pacijenata u remisiji u preventnivne svrhe za smanjivanje mogućnosti relapsa bolesti. Postoje podaci koji dokazuju da ovaj tretman može imati direktne pogodnosti kod različitih tipova raka (tj. Anti-kancer efekat), ima efekte na imuni sistem (tj. Modulaciju citokina), metabolički efekti (npr. Poboljšane antioksidativne odbrane), zaštitni efekti na tkivima, a takođe mogu pomoći jer smanjuju agresivnost tumorske ćelije pomažući da se obnove niska kiseonička okruženja (tj. hipoksija tumora). Zbog toga klinike koje primenjuju ovu praksu a i istraživači veruju da terapija oksigenizacije ozonom, ima mesto kod hemoterapije i protokolima zračenja, pošto okolišno okruženje tumora može učiniti takve kancerozne ćelije otpornijim na standardni tretman jer podiže VOL (MDR). Isto važi kao  i za alternativne ili komplementarne tretmane (tj. Terapije visokim dozama intravenskog vitamina C) kao što je metabolička terapija vitaminom B17. Pacijenti sa niskim vrednostima crvenih krvnih zrnaca (tj. Manje hemoglobina) mogu imati veliku korist od oksigenizacije ozonom.

VAH velika autoemoterapija

Velika autohemoterapija (VAH) – u ovoj terapiji se izabrana količina sopstvene krvi osobe (tj. 50-250ml) vadi iz tela (transfuzija). Zatim se, određena količina ozona ubacuje u krv, omogućavajući razmenu mešavine ozona i kiseonika (pošto je vreme raspada ozona 40-50 sekundi). Veoma brzo se primeti kako se tamna boja krvi menja u svetlo crvenu jer se kiseonik vezuje za hemoglobin. Nakon toga, ozonirana krv ponovo se injektira nazad u telo koristeći istu iglu sa kojom je uzeta krv (tj. Auto-transfuzija). Veruje se da kod ove terapije dešava niz medicinskih efekata koji počinju i nastavljaju kroz kaskadni proces koji se dešava širom tela. Tretmani se mogu davati od od nekoliko puta nedeljno do svako dnevno, u zavisnosti od toga koji efekti tretmana se žele. Postoje projektovani protokoli koji se mogu bezbedno koristiti pre, tokom i nakon hemoterapije, zračenja i operacije, pored standardnih protokola za lečenje raka i imunoterapije.

Za više informacija obratite nam se