• Opasni mikrobi koji jure prema nama

    Opasni mikrobi koji jure prema nama

    Opasni mikrobi koji jure prema nama

    Usled klimatskih promena uslovi razvoja nekih od najopasnijih parazita drastično se menjaju

    Za sve vreme postojanja ljudske rase, ljudski organizam je gradio svoj imuni sistem prema infektivinim noksama (virusi, bakterije, paraziti, gljivice i dr) koji su deo njihovog lokalnog okruženja. Ali bez obzira na to, samo u poslednjih nekoliko hiljada godina koje ljudski rod pamti, pretrpeli smo jezive pomore “Crne smrti”, odnosno bubonske kuge, velikih boginja, španskog gripa, o endemskim bolestima da se ne govori; žuta groznica, malarija, lepra… Razvojem tehnologije a posebno transportnih sredstava, došlo je povećane cirkulacije među ljudima a samim tim do prenošenja lokalnih noksi koje nisu tipične za određene sredine, zatim preterana upotreba antibiotika dovela je do otpornosti bakterija na iste. Tako smo u 20 veku doživeli uzbune  izazvane SARS-om, ebole, bliskoistočnog respiratornog sindroma, zika virusa, a sve to u veku u kojem smo mislili da je zvanična medicina na korak od svih rešenja za sve razne bolesti uklučujući i rak, čini nam se da najgore tek dolazi, i to prvenstveno zahvaljujući eri klimatskih promena.

    Nova svetska pošast, već danas je jasno da će biti krpelji. Najnovije upozorenje stiže od naučnika sa Maine Medical Center Research Institute iz Scarborougha u SAD-u koji su konačno kompletirali istraživanje za broj oboljelih od lajmske bolesti u ovoj američkoj državi za 2016. godinu. Reč je o 1464 slučaja, a to je čak 1000 slučajeva više nego 2011. U 90-im u Maineu se godišnje dijagnostikovalo samo oko 300 slučajeva lajmske bolesti, sada je stepen oboljevanja od lajmske bolesti procentualno veći od stepena oboljevanja od raka dojke, što je šokantan podatak.

    Naučnici su dokazima povezali šta se dogodilo. Lajmsku bolest koju izaziva bakterija Borelija Burdorferi a prenosi je  jelenski krpelj. Ovom parazitu pogoduju sve kraće i blaže zime, sve duža i toplija leta, sve manje hladnih dana okovanih ledom; drugim rečima, reč je o nizu simptoma klimatskih promena. Naučnici su se ponadali da će sa porastom temperature i sušom veliki broj krpelja stradati, nažalost to se nije dogodilo. Krpelji su se zakopali duboko u sloj lišća na tlu, i ušli skoro u stanje hibernacije, da bi kasnije te godine izašli vrlo snažni.

    Drugim rečima, nakon što su vrućine popustile, krpelji su u ogromnom broju izašli na površinu, njihov je broj eksplodirao, pa je eksplodirao i broj obolelih od lajmske bolesti koju oni prenose. Još bi bilo i lako da od krpelja preti samo lajmska bolest. Krpelji su tako prilagodljiva bića da ih ima po svim kontinentima, u svim klimatskim pojasevima, čak i na Antarktiku. Pritom su toliko neprobirljivi u načinu ishrane, odnosno sisanja krvi, da su u epidemiološkim krugovima najozloglašeniji kao prenosioc bolesti. A sve to uz neverovatnu sposobnost akumuliranja mnoštva izazivača nekih od najgorih zaraznih bolesti.

    Takvim insektima klimatske promene pomažu da ih ima sve više i da su aktivniji sve duže u toku godine kako je klima toplija, s druge strane pomaže im i u širenju na ona područja gde ih ranije nije bilo. O tome govori i UN-ov panel za klimatske promene, o ovoj temi se naveliko govorilo i pri sklapanju Pariskog klimatskog sporazuma. Isto tako, u celoj priči nije pošteđena ni Srbija.

    Pritom groznica, bol u kostima i mišićima, neurološko mrcvarenje usled lajmske bolesti nije jedino što danas naučnici računaju da će se sve brže širiti svetom preko krpelja usled klimatskih promena. Još gore su riketsioze koje prenose krpelji (TBR). Njih izazivaju brojne različite bakterije širom sveta, mnogi simptomi su vrlo slični lajmskoj bolesti, a od nje se umire ako se ne leči antibioticima. Tu i nastaje problem jer su bakterije postale otporne na mnoge antibiotike, zato frekventna terapija infektivinih noksi ima svoju budućnost u borbi protiv bolesti.

    Sledeća bolest sveta klimatskih promena je babezioza, bolest od koje inače oboljevaju najčešće domaće životinje, psi, krave, konji, ovce, a čoveku ih prenose krpelji koji su često na domaćim životinjama. Izazivač je praživotinja ili protozoa vrlo slična onoj koja izaziva malariju. Anemija, mučnina, visoka temperatura, slabost, pa ako pritom strada jetra, sledi žutica, vrlo slično onome što prolazi pas kad umire od piroplazmoze. Ova bolest kod ljudi danas je još uvek retka, ali se razvija i širi i mnogi se epidemiolozi upravo na nju klade kao na jednog od velikih izazivača bolesti u doba poremećene klime na račun čoveka.

     

    Sledeća stvar je već nekoliko godina vrlo inspirativna za filmove katastrofe u kojima nekakav gadan virus ili pobegne iz nekakve laboratorije ili stigne u naš svet iz Afrike ili nekakvim sličnim scenarijom. Hemoragijsko krvarenje, reč je o krimskoj kongo hemoragijskoj groznici. Bolest veoma slična denga groznici, prvi su simptomi vrlo slični gripu. Inkubacija virusa traje između jednog i tri dana od ujeda krpelja. Potom sledi nedelju dana “gripa”. Da ipak nije reč o gripi postaje jasno u 75 posto slučajeva u kojima se između trećeg i petog dana počne pojavljivati krvarenje, na primer iz nosa. Dolazi do tamnog proliva, pucaju kapilari na delovima kože, povraćanje, smetenost. Sledi intravaskularna koagulacija, otiče jetra, otkazuju bubrezi, može početi zakazivati disajni sistem. Pacijenti se počinju oporavljati nakon devetog ili desetog dana bolesti. Naravno, svi oni koji ne umru, a umire ih u roku od dve nedelje do 40 posto, što je stopa smrtnosti kakva se očekuje pri prosečnoj epidemiji – ebole. Ova se bolest u prvoj polovini 20. veka znala pojaviti na Balkanu, da bi vremenom bila izrazito lokalizovana. Danas se smatra da je vrlo verovatno da će za tu bolest, usled klimatskih promena i krpelja, kroz nekoliko godina doznati dobar deo Evrope.

    Srećom po nas u Evropi neki virusi su otkriveni unazad deset godina na dalekom istoku, ali ostaje strah da će se oni širiti zbog velike frekvencije putovanja stanovništva.

    Zaključak je da trebamo podići nivo opreza pogotovu kada smo u prirodi spoleća i leta, i obratiti pažnju na eventualni ujed krpelja. U takvim slučejevima odmah se obratite svom lekaru jer najbolje sprečiti razvoj bolesti nego je lečiti. Posebno kada je reč o Lajmskoj bolesti.

    Leave a reply →

Leave a reply

Cancel reply

Photostream